Autor: Mi­ha­i­lo Me­de­ni­ca


Da­kle, iz još jed­ne stra­šne tra­ge­di­je Alek­san­dar Vu­čić će se iz­vu­ći ti­ho, ne­vin kao no­vo­ro­đen­če i bla­žen u ne­zna­nju kao To­mi­slav Ni­ko­lić na ko­lo­kvi­ju­mu!
Naj­pri­je se­dam žr­ta­va he­li­kop­ter­ske ne­sre­će, po­kri­la ih je go­mi­la la­ži, ob­ma­na, za­ta­ška­va­nja i ze­mlje - Vu­čić ni­je dao na svo­je mi­ni­stre, zva­nič­na ver­zi­ja gla­si­la je ot­pri­li­ke: „Pri­pi­ta bu­da­la slu­pa­la od­li­čan, sko­ro nov he­li­kop­ter! Sre­ća nje­go­va, ina­če bi ga ot­pla­ći­vao i po od­la­sku u pen­zi­ju! Što se put­ni­ka ti­če- da su bi­li ve­za­ni, kao što ni­su, sa­svim si­gu­r­no bi pre­ži­vje­li, ali ne, to se man­gu­pi­ra, mi­sle da su po­ja­se­vi iz­mi­šlje­ni sa­mo da bi se Bra­ti­slav Ga­šić sa­pli­tao kad ula­zi u he­li­kop­ter“…
Da­nas, dok Sr­bi­ja opla­ku­je dvo­je mu­če­ni­ka stra­da­lih u Li­bi­ji, pre­mi­jer je do­bra­no mu­dro pre­ko svo­jih ča­u­ša ko­sku pre­ba­cio međ’ one dvi­je pre­cva­le lu­de: Ta­di­ća i Da­či­ća, da se ko­lju oko nje, dok on, valj­da vi­še ne slu­ša­ju­ći čak ni se­be šta go­vo­ri ko­mot­no iz­ja­vlju­je: „Bi­li bi oslo­bo­đe­ni, sa­mo da ni­su po­gi­nu­li“!
Maj­sto­re, aj sad po­la­ko, ri­ječ po ri­ječ, pro­či­taj­te ovo što ste iz­ja­vi­li, pa der re­ci­te, iskre­no, ko­me je to po­pu­sti­la izo­la­ci­ja u gla­vi: na­ma, ili Va­ma?!
Pri­de još „ul­ti­ma­tiv­no“ zah­ti­je­va­te od­go­vor od Ame­ri­ke: „Da li su zna­li da se dvo­je Sr­ba na­la­zi­lo u kam­pu ko­ji su bom­bar­do­va­li?“, na šta mu ona­ko, k’o u „Mek­draj­vu“ kraj­nje uslu­žno od­go­va­ra­ju: „Mi, ma poj­ma ni­smo ima­li, k’o ’99. ono­li­ko pu­ta! Ne­go, ko­ju će­te igrač­ki­cu uz „he­pi- mil“? Hva­la Vam, do­đi­te po­no­vo! Sle­de­ći“…
Če­kaj­te, pred­sjed­ni­če: kroz miš­ju ru­pu nas uvo­di­te u NA­TO, oni uz­vra­ća­ju sa još dva po­kro­va u znak do­bro­do­šli­ce?
Tvr­di­te da bi na­ši ne­volj­ni­ci bi­li spa­se­ni, sa­mo da, eto, ni­su po­gi­nu­li, i ni­ko Vas vi­še ni­šta ne pi­ta?!
Ka­ko to zna­te da bi bi­li spa­se­ni, i za­što ni­su za pet mje­se­ci ako je već stvar bi­la ta­ko iz­vje­sna?!
Ili, re­ci­mo, ako ste Vi zna­li da je nji­ho­vo oslo­ba­đa­nje sa­mo pi­ta­nje tre­nut­ka, za­što ni­ste o to­me oba­vi­je­sti­li Ame­ri­kan­ce, even­tu­al­no, pa da „pri­pa­ze“ ma­lo?!
Ako ih, pak, je­ste oba­vi­je­sti­li šta nji­ho­va ak­ci­ja go­vo­ri o od­no­su pre­ma Va­ma i Sr­bi­ji, za raz­li­ku od ono­ga što Vi go­vo­ri­te o tom istom od­no­su?!
Če­mu uop­šte am­ba­sa­da u Tri­po­li­ju, ni­je to vi­še onaj grad u ko­jem se za Ga­da­fi­je­vog vak­ta mo­glo uli­com kao kor­zo­om?
Na­po­slet­ku, da ni­je ovo još je­dan po­ku­šaj de­sta­bi­li­za­ci­je vla­sti i uda­ra na Vas, jer, eto, mo­gli su i ti mu­če­ni­ci da sa­če­ka­ju valj­da još ko­ji dan, a ne da po­gi­nu kad im vri­je­me ni­je?
Na­ro­či­to kad Va­ma vri­je­me ni­je gi­nu­ti po­li­tič­ki, jer spa­si­li bi­ste ih sa­mo da su sa­če­ka­li da za­vr­ši­te s ovom tu­rom sve­ča­nih pred­iz­bor­nih otva­ra­nja ko­je­če­ga.
Ša­lu na stra­nu, ma­da ne­ma ov­dje mje­sta ni­ka­kvoj ša­li, shva­ta­te li šta ste iz­go­vo­ri­li, i što je naj­go­re, shva­ta li Sr­bi­ja vi­še išta osim ko je ko­ga na­te­gao na „Far­mi“ il’ u „Pa­ro­vi­ma“?!
Da­kle, da se čo­vjek ni­je ba­cio s vr­ha so­li­te­ra mo­žda bi na­u­čio da le­ti i ne bi po­gi­nuo- smi­sao je isti kao i Va­še iz­ja­ve, vje­ruj­te!
Ako i ne vje­ru­je­te pi­taj­te Zo­ra­na Ba­bi­ća za tu­ma­če­nje, vr­hun­ski po­zna­va­lac lin­gvi­sti­ke iz osta­lih rob­nih mar­ki…
Mo­lim Vas, u ime svih, ne spa­sa­vaj­te vi­še Sr­bi­ju, jer po­li­ti­ka ove vla­sti sve­la se u pot­pu­no­sti na onu: „Lju­di, ide­mo u rat- ne­ki od vas će da iz­gi­nu, a ne­ki od nas će da se vra­te“!
Idi­te otva­raj­te ne­što sve­ča­no, sta­ti­sti­ka ono­ga što se vi­še otvo­ri­ti ne mo­že sve je tu­žni­ja i po­ra­zni­ja!
Mi­slim na hum­ke i san­du­ke, da­bo­me, i na šu­plje gla­ve kroz ko­je pro­ti­če „Be­o­grad na vo­di“ i ra­zum na plov­ku…
dva­u­je­dan.rs